Getsemani

Plačeš u vrtu naslonjen na stijenu.
Jak i krvav obliva te znoj.
Napušten od svih u ovome trenu,
sam se boriš, dok dušu obuzima strah.

Ocu svome predaješ na volju,
On neka odluči, Ti ćeš poslušati
i proći kroz tamu do paklenih vrata,
povesti vojsku što spasenje čeka.

Utjehe sad tražiš, ali nikoga nema
tko bi utjehom ohrabrio srce i
vratio snagu barem malo.
Dok Duh im je spreman, tijelo je preslabo.

Vračaš se i tražiš da se trgnu,
al svatko nastavlja sa teškim snom.
Ideš tužan, ali još u nadi
kako barem netko od njih će doći.

Vračaš se opet i to od nas tražiš,
a mi u snu samo okrećemo glavu.
Ostajemo u svom mraku dalje
i bez utjehe za te Sveti Kriste.

Ipak Anđeo što ga Otac šalje
tješi ranjeno srce Tvoje
tješi i tugu s Tobom dijeli
i zajedno molite Oca za pomoć.

….

Hajka je izašla krvožednih pasa
na Jaganjca što je sama svetost.
Mači, noži i koplja im zveče,
al Jaganjac je spreman žrtvovati sebe.

Bude se braća što dosad su spali.
Kreću u boj sad kad je kasno,
jer dok je Srce Sveto utjehu tražilo
tad odbili su svaku želju pastira svog.

Najstariji mačem uho odsijeca.
Krist ga kori jer zla uradi.
Zacijeliva ranu i govori
od mača gine tko ga i koristi.

Novi mač u srce zabode
onaj što te poljupcem izda.
Za šaku je škuda prodao Boga
i predao ga vucima na krvavu gozbu.

Jadna im je gozba bila,
jer ne znaju koga ranjavaju,
koga psuju i vrijeđaju jako,
al Krist oprašta čak i ova djela.

Sav je milost i ljubav presveta,
sve nas voli čak i najgore
nas grešne čeka na povratak
i da pokajnički zamolimo za oprost.

Odlaze iz vrta, udalje se brzo,
svi sad bježe od svoga Pastira
s kim su bili duže vrijeme
i skoro ništa shvatili nisu.